Jedna od najraširenijih zabluda o klima uređajima je da rashladni gas treba povremeno dopunjavati, slično motornom ulju u automobilu. To nije tačno: rashladni sistem klime je zatvoren krug, i ispravan uređaj radi godinama sa istom količinom gasa sa kojom je napunjen prilikom montaže, bez ikakvog gubitka.
Zašto klima uopšte gubi gas
Ako se pojavi potreba za dopunom, uzrok je uvek curenje, negde na sistemu postoji mesto gde gas izlazi napolje. Najčešća mesta curenja su spojevi bakarnih cevi koji nisu bili dobro zalemljeni ili zategnuti prilikom montaže, oštećenja cevi nastala tokom transporta ili radova u blizini, i, ređe, kvar na samom kompresoru ili izmenjivaču nakon više godina rada.
Zašto dopuna bez pronalaska curenja nije rešenje
Dopuna gasa u sistem koji negde curi je privremeno rešenje koje traje onoliko dugo koliko je potrebno da nova količina gasa iscuri kroz isto mesto. Ozbiljan servis zato uvek prvo meri pritisak i traži tačno mesto curenja, testovima pod pritiskom ili detektorom gasa, sanira ga, pa tek onda dopunjava sistem do propisane količine. Dopuna bez ovog koraka znači da ćete istu intervenciju plaćati iznova svake sezone, umesto da problem rešite jednom.
Znaci da klima gubi gas
Postepeno slabljenje hlađenja tokom sezone, bez ikakve promene u korišćenju ili čistoći filtera, čest je prvi znak. Led na bakarnim cevima ili unutrašnjoj jedinici, produženo vreme rada da se postigne ista temperatura, i spoljna jedinica koja se pali i gasi u neuobičajeno kratkim intervalima, sve su signali koji ukazuju na nizak nivo gasa i vrede proveru pre nego što se stanje pogorša.
Šta rad sa nedovoljno gasa radi kompresoru
Kompresor je projektovan da radi sa tačno određenom količinom rashladnog gasa u sistemu. Rad sa manjkom gasa menja uslove hlađenja samog kompresora, koji se delimično hladi upravo tim gasom koji kruži kroz sistem, i dovodi do pregrevanja i ubrzanog habanja. Kompresor je pojedinačno najskuplji deo klime, često blizu cene novog uređaja niže klase, pa je prevencija znatno jeftinija od zamene.