Pitanje inverter ili obična klima danas se postavlja ređe nego pre deset godina, jer je izbor u prodavnicama već sam po sebi sužen. Ipak, on/off uređaji nisu nestali, i dalje su primetno jeftiniji, i i dalje ih ljudi kupuju za manje prostorije. Ovaj tekst se bavi konkretnom računicom: koliko je razlika u potrošnji u beogradskom stanu, i za koliko vremena se viša cena inverter uređaja vrati.
Kako inverter zapravo radi
Obična, on/off klima ima kompresor koji zna samo dva stanja: uključen punom snagom i isključen. Kada uključite uređaj, kompresor kreće na sto posto, hladi prostoriju do zadate temperature, pa se gasi. Kada temperatura poraste za stepen ili dva, ponovo se pali na sto posto. Taj ciklus se ponavlja ceo dan.
Inverter kompresor može da radi na bilo kom procentu svoje snage. Kada uključite uređaj, kreće jako da bi brzo postigao zadatu temperaturu, a onda se spušta na onoliko snage koliko je potrebno da tu temperaturu održi, često na dvadeset do trideset procenata kapaciteta, i tako radi kontinuirano.
Ključ uštede je u startovima. Pokretanje kompresora iz stanja mirovanja povlači znatno veću struju od snage na kojoj kompresor zatim radi, i taj skok se dešava svaki put kada se on/off uređaj upali. U toku jednog toplog beogradskog popodneva to može biti i petnaest do dvadeset ciklusa po satu rada. Inverter te startove nema, jer se nikad ne gasi dok uređaj radi.
Konkretna računica za beogradski stan
Uzmimo tipičan slučaj: dvosoban stan od pedeset pet kvadrata, klima od 12000 BTU u dnevnom boravku, koja tokom letnje sezone radi prosečno šest sati dnevno, od početka juna do sredine septembra. To je oko sto dana sezone, odnosno šesto radnih sati.
On/off uređaj od 12000 BTU u takvom režimu troši okvirno oko 1,2 kilovat-sata po satu rada, računajući i startove. To je oko 720 kilovat-sati po sezoni. Inverter uređaj istog kapaciteta u istom režimu troši okvirno oko 0,8 kilovat-sati po satu, dakle oko 480 kilovat-sati po sezoni. Razlika je oko 240 kilovat-sati.
Uz prosečnu cenu struje za domaćinstva koja se, sa svim dažbinama i sa uračunatom činjenicom da vas letnja klima gura u viši obračunski blok, u praksi kreće oko deset do dvanaest dinara po kilovat-satu, ta razlika iznosi oko 2400 do 2900 dinara po sezoni. Ako uređaj radi više od šest sati dnevno, što je u stanu na poslednjem spratu i pod južnom orijentacijom sasvim realno, razlika lako pređe četiri hiljade dinara.
Ovi brojevi su okvirni i namerno konzervativni. Stvarna potrošnja zavisi od izolacije stana, orijentacije, sprata, zadate temperature i toga koliko se često otvaraju prozori. Ali odnos između dve tehnologije ostaje isti bez obzira na to gde u tom rasponu vaš stan padne.
Za koliko sezona se razlika vrati
Razlika u ceni između on/off i inverter uređaja iste klase i kapaciteta danas se kreće od šest do dvanaest hiljada dinara, u zavisnosti od proizvođača. Uz uštedu od oko dve i po do tri hiljade dinara po sezoni, period otplate je dve do tri sezone kod redovnog letnjeg korišćenja.
Ako uređaj koristite i za grejanje u prelaznim mesecima, računica se menja iz osnova. Sezona grejanja je duža od sezone hlađenja, uređaj radi više sati, i inverter je tu u još većoj prednosti, jer on/off tehnologija na spoljnim temperaturama blizu nule gubi efikasnost brže. U tom slučaju se razlika vraća već u prvoj godini.
Kada on/off i dalje ima smisla
Postoji jedan scenario u kom je on/off i dalje racionalan izbor: prostorija koja se hladi retko i kratko. Gostinjska soba koja se koristi nekoliko puta godišnje, vikendica kod Avale u koju se ide vikendom leti, ili pomoćna prostorija. Tamo se ušteda invertera jednostavno ne stigne akumulirati, a niža cena kupovine je konkretna i odmah.
Za sve ostalo, dakle za dnevni boravak, spavaću sobu, kancelariju i svaki prostor u kom se klima pali svakodnevno tokom sezone, inverter je jasno isplativiji izbor.
Zašto on/off modela sve manje ima
Trend nije stvar mode nego regulative i tržišta. Zahtevi za energetskom efikasnošću klima uređaja u Evropi su podizani u više navrata, a on/off tehnologija po prirodi ne može da postigne sezonske koeficijente efikasnosti koje inverter postiže bez problema. Proizvođači su zato postepeno gasili on/off linije, a uvoznici u Srbiji ih drže još samo u najnižem cenovnom segmentu i uglavnom u kapacitetima od 9000 i 12000 BTU.
Praktična posledica za kupca je da izbor on/off modela danas znači i uži izbor uređaja, slabiju dostupnost rezervnih delova za nekoliko godina, i po pravilu jednostavniju opremljenost. Kod uređaja od 18000 BTU i jačih, on/off praktično i ne postoji u ozbiljnoj ponudi.
Šta gledati na deklaraciji
Ako birate između modela, dva podatka nose skoro sve. Prvi je SEER, sezonski koeficijent efikasnosti pri hlađenju: veći broj znači manju potrošnju za isti učinak. Drugi je SCOP, isto to za grejanje, važan samo ako planirate da grejete klimom. Uz to, ako grejete, obavezno proverite deklarisanu najnižu spoljnu temperaturu na kojoj uređaj radi, jer se modeli po tome značajno razlikuju.
Nemojte birati po nominalnoj snazi u vatima ili po ceni po BTU. Dva uređaja od 12000 BTU sa različitim SEER vrednostima daju isto hlađenje, a razlika u godišnjoj potrošnji između njih može biti veća od razlike između on/off i invertera.
Snaga uređaja je i dalje najvažnija odluka
Nezavisno od tehnologije, pogrešno odabran kapacitet poništava svaku uštedu. Predimenzionisan uređaj postiže temperaturu prebrzo, gasi se pre nego što stigne da osuši vazduh, i prostorija deluje hladno a sparno. Poddimenzionisan radi neprekidno na maksimumu i troši više nego što bi jači uređaj trošio na pola snage. Kvadratura, visina plafona, sprat, orijentacija i kvalitet stolarije zajedno određuju pravi kapacitet, i to je računica koju vredi proći pre kupovine, ne posle.