Redovan servis klime se radi jednom godišnje, a uređaj u beogradskom stanu tokom leta radi praktično svakog dana, često i po deset i više sati. U tih dvanaest meseci između dva dolaska servisera dešava se sve ono zbog čega klima na kraju i zakaže: filteri se pune prašinom, kondenzat nalazi put kojim ne bi trebalo, spoljna jedinica skuplja lišće i polen. Dobra vest je da vlasnik može sam da uradi pet stvari koje realno pomažu, bez alata, bez otvaranja uređaja i bez ikakvog rizika.
Pišemo ovo iz prostog razloga: veliki deo poziva koje dobijemo tokom jula i avgusta se odnosi na probleme koji ne bi ni nastali da je neko od ovih pet koraka odrađen na vreme. Nije nam u interesu da izlazimo na intervencije koje su se mogle izbeći, a vama sigurno nije u interesu da ih plaćate.
1. Perite filtere na svake dve do četiri nedelje u sezoni
Ovo je najvažnija stavka na listi i ujedno najjednostavnija. Filteri su dve mrežaste ploče odmah iza prednje maske unutrašnje jedinice. Maska se podiže rukom, filteri se izvuku nagore i naviše, isperu mlakom vodom, i to je ceo posao. Nije potreban nikakav alat, a ceo postupak traje manje od deset minuta po uređaju.
Zašto je toliko važno: filter koji je zapušen prašinom smanjuje protok vazduha kroz isparivač, a smanjen protok znači da uređaj mora duže da radi da bi postigao istu temperaturu. To se vidi na računu za struju pre nego što se vidi na termometru. U ekstremnim slučajevima zapušen filter dovodi do zaleđivanja isparivača, i tada klima duva vazduh koji uopšte nije hladan, iako uređaj zvuči kao da radi normalno.
Jedno pravilo koje je važnije nego što zvuči: filter vratite u uređaj tek kada je potpuno suv. Vlažan filter vraćen iza maske je mračno i toplo mesto sa vlagom, što je tačno ono što treba za razvoj neprijatnog mirisa. Veliki deo poziva na temu "klima čudno miriše" ima poreklo upravo tu. Ako perete filtere uveče, ostavite ih da se suše preko noći i vratite ih ujutru.
U stanovima gde ima kućnih ljubimaca, gde se puši, ili gde prozori gledaju na prometnu ulicu, interval skratite na dve nedelje. U mirnijem stanu bez ljubimaca tri do četiri nedelje tokom sezone je sasvim dovoljno.
2. Proverite da li kondenzat izlazi napolje
Klima koja hladi izvlači vlagu iz vazduha, i ta voda mora negde da ode. Odlazi kroz crevo za kondenzat, koje najčešće izlazi kroz zid i kaplje napolje. Provera je jednostavna: dok uređaj radi na hlađenju po toplom danu, izađite na terasu ili pogledajte kroz prozor i proverite da li voda zaista kaplje sa kraja creva. Ako uređaj radi već pola sata a napolju nema ni kapi, negde postoji zastoj.
Zastoj se dešava iz nekoliko razloga. Crevo ume da se zapuši talogom i sluzavim naslagama, posebno kod uređaja koji nisu dubinski prani nekoliko sezona. Ume i da se prelomi ili priklješti, najčešće posle nekog rada na fasadi ili nakon što je neko pomerao spoljnu jedinicu. Zimi zna i da se zaledi kod uređaja koji rade u režimu grejanja.
Ono što ne treba da radite je da čekate mrlju na zidu ispod unutrašnje jedinice. Kada se voda pojavi u stanu, ona je već neko vreme išla pogrešnim putem, i tada obično nije reč samo o čišćenju creva nego i o sanaciji zida. Provera napolju traje trideset sekundi i radi se par puta tokom sezone.
3. Držite prostor oko spoljne jedinice slobodnim
Spoljna jedinica radi tako što uvlači vazduh kroz lamele sa zadnje i bočne strane, a izbacuje ga kroz ventilator sa prednje. Ako je bilo koja od tih strana blokirana, uređaj ne može da odbaci toplotu i počinje da radi pod opterećenjem. Pravilo koje dajemo klijentima je jednostavno: bar pola metra slobodnog prostora ispred jedinice i bar dvadesetak centimetara iza nje.
Šta u praksi najčešće smeta: kutije i stvari odložene na terasi tik uz jedinicu, cveće u saksijama poređano ispred nje, sušilica za veš postavljena preko puta, plastična cerada kojom je neko pokrio jedinicu "da je zaštiti", i živa ograda koja je za dve sezone narasla do samog uređaja. U kućama na Zvezdari, Čukarici i Voždovcu često se javlja i nanos lišća koji se skupi uz jedinicu postavljenu nisko u dvorištu.
Lamele sa spoljne strane možete pažljivo obrisati mekom četkom ili isprati mlazom vode iz bašte, pod uslovom da je uređaj isključen sa struje i da voda ide u pravcu lamela, ne pod uglom koji bi ih savio. To nije zamena za dubinsko pranje spoljne jedinice, ali između dva servisa pomaže, posebno tokom sezone polena. Ako niste sigurni, preskočite ovaj deo i ostavite ga serviseru.
4. Naučite kako vaša klima zvuči kad je zdrava
Ovo zvuči neobično kao savet, ali je jedan od korisnijih. Svaki uređaj ima svoj uobičajen zvuk: šum ventilatora unutrašnje jedinice, tiho brujanje spoljne, i povremeno pucketanje plastike pri promeni temperature, što je normalno. Kada se u tu sliku uvuče novi zvuk, to je gotovo uvek prvi znak problema, i to znatno pre nego što uređaj prestane da radi.
Zvuci na koje vredi obratiti pažnju su zveckanje ili struganje iz unutrašnje jedinice, što obično znači da nešto dodiruje ventilator ili da je klapna oštećena, zatim glasno vibriranje spoljne jedinice, što ume da bude labav nosač ili popuštena guma ispod jedinice, i klokotanje koje traje duže od par sekundi, što ponekad ukazuje na nedostatak gasa u sistemu.
Nijedan od ovih zvukova ne znači da uređaj treba odmah isključiti i zvati hitno, osim ako je jak i iznenadan. Znače da vredi javiti pri sledećem kontaktu sa serviserom, jer intervencija na labavom nosaču ili oštećenoj klapni košta znatno manje od intervencije na kompresoru koji je stradao zato što je mesecima radio uz vibraciju.
5. Pratite koliko dugo klimi treba da rashladi sobu
Uređaj retko stane preko noći. Mnogo češće nedeljama pokazuje da mu ide teže, a vlasnik to ne primeti jer se promena dešava postepeno. Zato je korisno imati grubu predstavu o tome koliko je vašoj klimi trebalo da spusti temperaturu u sobi prošle sezone. Ako je za sobu od dvadeset kvadrata nekada trebalo dvadesetak minuta, a sada joj treba četrdeset pet uz isti spoljni uslov, nešto se promenilo.
Najčešći uzroci postepenog gubitka učinka su zapušen filter, zaprljan isparivač koji traži dubinsko pranje, zaprljane lamele spoljne jedinice, i polagano curenje gasa. Prva tri rešavate delimično sami i u potpunosti redovnim servisom. Četvrto zahteva nalaženje mesta curenja, i to je posao za servisera sa opremom, jer prosto dopunjavanje gasa bez nalaženja curenja znači da ćete isti trošak imati ponovo za godinu dana.
Šta ne treba da radite sami
Postoji jasna granica između održavanja i servisa, i vredi je poštovati, ne zbog nas nego zbog uređaja i vaše bezbednosti.
- Ne rasklapajte unutrašnju jedinicu i ne skidajte kućište, jer se ispod nalaze električni delovi i isparivač koji se lako ošteti
- Ne perite isparivač sprejevima iz prodavnice bez skidanja i pravilnog ispiranja, jer nečistoća koja se otopi najčešće ostane u koritu i završi u odvodu
- Ne dopunjavajte gas sami i ne kupujte setove za dopunu, jer sistem koji je izgubio gas ima curenje koje se prvo mora naći
- Ne dirajte elektroniku, kondenzator ni napajanje, čak ni kada je uređaj isključen sa struje
- Ne penjite se na fasadu ni na visinu radi spoljne jedinice, jer taj deo posla radimo sa opremom i osiguranjem
Kada nas pozvati
Ovih pet koraka drže uređaj u dobrom stanju između dva servisa, ali ne zamenjuju servis. Jednom godišnje, najbolje u martu ili aprilu pre nego što počne sezonska gužva, uređaj treba da prođe kroz dubinsko pranje isparivača i turbine sa dezinfekcijom, proveru pritiska u sistemu, proveru odvoda i pregled električnih spojeva. To su stvari koje traže opremu i pristup delovima koji vlasniku nisu dostupni.
Pozovite nas i ranije od toga ako se pojavi voda u stanu, ako uređaj hladi osetno slabije nego pre par nedelja, ako se pojavi nov i uporan zvuk, ili ako miris ostane i nakon što ste oprali i potpuno osušili filtere. Sve su to stvari koje se rešavaju brzo dok su male, i skupo kada se puste.